Zovem se Branko i imam dedu od 90 godina. Jedno veče sam doveo curu kući i bio sam siguran da svi spavaju.
U pola posla bane deda u sobu i onim staračkim glasom imitira onu reklamu “Branko, a gde su mi lekovi”. Ja u čudu, a devojka puca od smeha.
Obučem se, odem u sobu da ga pitam zašto je to uradio, a on mrtav ladan kaže “Opušteno, sine, zafrkancija”. Da je on meni živ i zdrav još sto godina!
0 komentari :
Objavi komentar