Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne?
Postoje uznemiravajuci podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula “Tulenola”, ali zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je “prirodan” i da stoga ne može da škodi. Iako je istina da je većina lekovitih biljaka bezbednija od sintetičkih lekova i da ima manje ozbiljnih neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan nacin, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centralanog nervnog sistema – strihnin – dobija se iz biljke strihnos – drvo.
Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Većina biljnih lekova se klasifikuje kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekovi). To znaci da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takodje znači da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.
Biljna medicina upoznavanje s prirodnim lekovima:Majka priroda je farmaceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka su njeni lekovi. Biljni lekovi, ili botanicki preparati, mogu da se koriste u lecenju skoro svakog decjeg oboljenja, s tim što su oni cesto jevtiniji, bezbedniji i delotvorniji od sintetikih lekova. Naravno, da biljni lekovi ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u slobodnoj prodaji, ali u mnogim slucajevima mogu da posluže kao dopuna konvencionalnom nacinu lecenja lekovima.
Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, četiri od pet ljudi koriste lekovite biljke kao osnovno sredstvo u očuvanju zdravlja. Evropski lekari se često oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj primeni, delimično zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlučuju za sintetičke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu. Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompanije radije proizvode i pakuju sinteticke lekove.
Iako ljudi više vole sinteticke lekove, oko 25 odsto svih lekova u svetu koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla. U velikom broju slučajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani iz hemikalija sličnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sintetičku verziju efedrina.
I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivali svojstva različitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.
Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke leče, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na desetinima hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju neandertalskog coveka pronadjeni su dokazi upotrebe hajdučke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još pre 60.000 godina.
0 komentari :
Objavi komentar