Prije 10 dana kada sam se vraćala kući sa drugaricinog rođendana naletila sam na grupicu momaka, bilo ih je četvorica…kao i uvijek samo sam prošla kraj njih i nastavila svojim putem….ali nakon par minuta presjkeli su mi put i počeli dobacivat, pokušala sam se izvuć ali uhvatili su me, počeli su me dirat i skidat mi odjeću, nisam se mogla izvuć…vrištala sam ali niko me nije čuo…silovali su me…najgore je što je jedan od tih momaka sin od najboljeg prijatelja mog oca….a i rodicin momak….nisam nikome smjela reći za to….bojim se…rekli su ako ikome kažem da sam gotova….imam samo 15 godina a oni su po 3-4 godine stariji….šta da radim da li da kažem kome ili
da šutim… Ispovest: Živeli smo u Sloveniji do avgusta 1991. Otišli na odmor u Cg, u Sl ispalo s*anje i nisu nas pustili preko granice da se vratimo, jugoslovenski pasoši više nisu važili. Ostali smo bez ičega, roditelji su se mučili i smrzavali po pijacima da bi prehranili mene i brata. 2010. je otac uspeo da se vrati u Sl. Od 2011. sve više je provodio vremena u Sl, mislila sam voli tu zemlju najlepše godine je proveo u njoj i stalno je pričao da mu je najveća želja da opet živi tu. Kad smo napokon
dobili papire, marta ove godine je umro. Za dva dana u bolnici nestao je čovek koji je u sebi imao više života nego malo dete, nije nam rekao da je bolestan. Ne znam da li je hteo da nas kao i uvek zaštiti od lošeg, ali znam koliko me to izjeda. Najgore mi je što nije podelio sa nama to kako je njegovoj duši bilo. Užasno mi nedostaje.
Nema komentara:
Objavi komentar